O Divčibarama

Početna / O Divčibarama

Istorija i tradicija

Počeci organizovanog turizma vezuju se 1926. godinu kada je Zdravstveno društvo Divčibare, koje je osnovalo 28 uglednih građana Valjeva, izgradilo naselje od 20 kućica-brvnara za odmor. Društvo je narednih godina izgradilo i prvi hotel, prodavnicu i druge prateće objekte, put od Kaone do Divčibara i pripremilo urbanistički plan. Već 1932. godine tadašnje Ministarstvo trgovine i industrije proglasilo je Divčibare za klimatsko turističko mesto. Ministarstvo građevina je 1933. ograničilo uži letovališni region Divčibara i odredilo uslove za izgradnju objekata, na osnovu regulacionog plana koji je projektovao Milorad V. Babić iz Valjeva, dipl. inž. građevine, berlinski đak. 

Na odmor su počele dolaziti i porodice iz Beograda i drugih gradova, a do drugog svetskog rata Divčibare su bile najuglednije planinsko turističko mesto u Srbiji. 

Divčibare – legenda o nastanku imena 

Nastanak imena Divčibare vezuje se za reku Crnu Kamenicu koja protiče kroz centar današnje turističke naseobine. Po narodnom predanju, nekada se u nabujaloj reci, posle letnjeg pljuska, utopila mlada čobanica. U spomen na taj događaj, planinskoj visoravni dat je stari slovenski naziv Divčibare, što znači „devojačke bare“. Ime Divčibare na Maljenu veoma je staro jer se pominje još 1476. kao selo u turskom detaljnom popisu smederevskog sandžaka, kome su tada pripadale.

Biljni i životinjski svet

Bogatstvo šumskog i biljnog sveta specifičnost su Maljena i Divčibara, među kojima ima endemičnih i zaštićenih vrsta, kao i značajnih vrsta lekovitog bilja. Najzastupljenije su šume belog i crnog bora, a od četinara javljaju se još jela, kleka, smrča i planinski bor. 

Od listopadnog drveća najzastupljenije su bukva i breza, a zatim crni i beli jasen, hrast, cer i leska, lipa, grab, brest, topola, jasika, jova, vrba i bagrem. Od endemičnih biljaka na Maljenu rastu bosanska i jadranska perunika, dok u zaštićene vrste spadaju lincura božikovina i jeremičak. 

Zbog velikog broja biljnih vrsta, Divčibare su preko cele godine u cveću. Sa topljenjem poslednjeg snega javljaju se jeremičak, crnjuša i kaćun. Odmah za njima,u aprilu, stižu jaglika i narcis (Narcicus poeticus), najlepši cvet planine, kojim su u jeku cvetanja, negde sredinom maja, prekrivene divčibarske planine. I tako redom… 

Među divčibarskim biljem obilje je lekovitih vrsta. Postoje čitava polja lincure, retko viđeni sklopovi erike u borovim i brezovim šumama, a javljaju se i salep, mrazovac, babina svila, plava gencijana, srčenjak, pasji zub, jarebika. Od lekovitih biljaka još rastu: angelika, beli slez, bokvica, bosiljak, bršljan, vilina kosa, vlasuša, vodopija, gavez, gavranov luk, gorocvet, grčica, dan i noć, divlja vrbena, dinjica, dobričica, đurđevak, zanovet, zvezdan, zvončic, zova, ivanjsko cveće, imela, jagorčevina, kandilica, kantarion, kaćun, kičica, kleka, kopriva, kukurek, kukuta, ladolež, lincura, loboda, ljubičica, majčina dušica, maslačak, matičnjak, medunika, kopriva, nana, neven, paparat, polen, perunika, ruzmarin, svatovak, hajdučka trava, crni slez, čuvarkuća i mnoge druge. 

Na Divčibarama raste šumska jagoda, zatim divlja kupina i malina, borovnica. Pri povoljnim vremenskim uslovima divčibarske šume pune su najukusnijih gljiva, poput vrganja, rujnice, sunčanice, gnojištarke i drugih. 

Od divljači mogu se naći srne, zečevi, divlja svinja, lisica, fazan. Ovde boravi i veliki broj raznih vrsta ptica. Pernate grabljivice su: orao, kobac, jastreb, sova, čavka, vrana, svraka, gavran i kukavica. Pevačice i ostale ptice su: slavuj, ševa, detlić, zeba, senica, vrabac, lasta, kos, čvorak, pupavac, prepelica, kreja, jarebica, grlica, žunja, golub, fazan i druge. U maljenskim rečicama zastupljeni su krkuša, klen, zlatać i potočni rak.

Vrhovi i vidikovci

Ovo živopisno mesto predstavlja neraskidiv spoj sa nizom u vencu valjevskih planina: Medvednik, Jablanik, Povlen, Maljen i Suvobor. 

Visovi koji okružuju Divčibare, pored toga što ih štite od vetrova, predstavljaju mesta sa kojih se pruža izvanredan vidik, ne samo na delove masiva Maljena, već i na neke udaljenije krajeve Srbije. Ti visovi su: 

Crni vrh (1098 m), drugi je po visini vrh Maljena. Sa ova dva vrha se vide šumadijske planine sve do Kopaonika, kao i Medvednik, Jablanik, Povlen, Sokolske planine, Jelova gora, Zlatibor, Tara, Zvezda i Golija. Sa Crnog vrha je u vedrim jutarnjim satima moguće videti i masiv Durmitora; 
Paljba (1051m) 
Golubac (1050m) je vrh kog se vide sela valjevskog kraja i pruža svu lepotu izletniku, jer česta smena poljoprivrednih kultura cini pejzaž živopisnim. Nekada su šume ovog visa bile pune divljih golubova, po čemu je vis i dobio ime; 

Velika pleć (1036m) je vrh koji takođe pruža lep vidik, a posmatran sa drugih maljenskih vrhova liči na ogromnu plećku, počemu je i dobio ime;

Pešačke ture

Zbog blagih padina i uspona, najveći deo regije Divčibare idealan je za šetnju, pešacke ture i planinarenje. Pešačke staze su označene planinarskim oznakama na stablima drveća – crvenim krugom sa belo obojenim središtem. Na početku staza i na raskršćima su drveni putokazi, takođe u crveno-beloj boji. 

Na Divčibarama postoji 6 pešačkih staza i to: 

Centar – Golubac (1050 m) – 30 minuta 
Centar – Paljba (1051 m) – 40 minuta 
Centar – Ljuti krš (962 m) – 40 minuta 
Centar – Velika pleća (1036 m) – 45 minuta 
Centar – Pančevačko odmaralište – Crni vrh (1093 m) – 35 minuta 
Kružna staza – Vrhovi Divčibara 6 časova

Sportsko-rekreativni sadržaj

Zahvaljujući optimalnoj nadmorskoj visini od hiljadu metara, blagoj klimi i čistom vazduhu, Divčibare imaju idealne prirodne uslove za pripreme sportista, rekreativni turizam, dečje i omladinske sportske kampove, nastavu u prirodi, aktivni odmor. Planinski centar Divčibare ima otvorene teniske, košarkaške i odbojkaške terene, kao i zatvoreni bazen u hotelu „Divčibare“, ali i puno prostora za nove sadržaje koji bi ga ucinili centrom za visinsku pripremu sportista. U čitavoj regiji Divčibare postoje velike mogućnosti za razvoj i unapređenje sportske infrastrukture kroz izgradnju novih otvorenih igrališta, sportskih sala, golf terena, trim staza i slično. 

Za skijanje je najatraktivnija nova staza na Crnom vrhu, dužine 850 metara, sa dvosednom žičarom kapaciteta 1200 skijaša na sat. Namenjena je veštijim ljubiteljima ovog zimskog sporta. Druga staza na suprotnoj padini Crnog vrha sa ski-liftom, pogodna je za većinu skijaša, osvetljena je i pruža zadovoljstvo noćnog skijanja. Blage divčibarske padine pogodne su za sankanje, hodanje na skijama, snoubording. Divčibare možete upoznati i u vožnji čezama ili saonicama ili uživati u jahanju.

Vode Divčibara

Divčibare su područje bogato vodom. Ovo regija obiluje rečicama, izvorima i potocima koje pripadaju slivovima Kolubare i Zapadne Morave. Bukovska reka izvire pod visom Golupcem, teče živopisnom klisurom i kao pritoku prima Crnu reku. Manastirica izvire pod Kraljevim stolom (1103 m) i pravi vrlo lep vodopad Skakalo sa kaskadama, visok oko 20 metara. Na nekoliko mesta ispod istočne strane Golupca izvire rečica Crna Kamenica koja protiče kroz Divčibare u užem smislu. Dva izvorišna kraka se sastaju u centru Divčibara, pa dalje teku ispod pijace i pekare, a onda kroz klisuru punu brzaka i slapova u prelepom ambijentu crnih borova. Dalje teče između maljenskih visova, i u Tometinom polju se sastaje sa Belom Kamenicom, od kojih nastaje reka Kamenica, koja se uliva u Zapadnu Moravu. 

Crna reka nastaje od više potoka koji izviru sa severne strane Divčibara. Posebno su zanimljivi vodopadi 5-10 metara. Ostale reke ove regije su Bukovska reka, Kozlica, Krčmarska reka, Manastirica, Paklenica i Bela Kamenica koje takođe teku kroz interesantne klisurice bogateći hidrografiju ovog kraja. Pored reka i potoka ovaj predeo je bogat i mnogobrojnim izvorima. Izvor Žujan je neobičan, jer se nalazi u prostranoj močvarnoj livadi. Ne treba zaboraviti ni Hajdučku česmu na visu Čubrica, ni izvor Studenac. Voda ovog vrela je jako hladna, pa se zato vrelo naziva Studenac. Iz pukotine odakle izvire voda struji hladan vazduh, pa se pretpostavlja da iza izvora postoji čitav pećinski sistem koji do danas nije ispitan.

Zaštićeni rezervati prirode

O lepotama i specifičnostima Divčibara govori i činjenica da je na ovom području nalaze četiri stroga rezervata prirode: Crnu reku, Čalački potok, Zabalac i Vražji vir. 

Maljenske rečice i potoci u svom toku stvaraju fantastične klisure, useke, vodopade, virove i osobenu floru i faunu. Klisuru Crne reke sa grebenom Ljuti krš, na pola sata od Divčibara, odlikuje više vodopada, izvora pitke vode, guste šume četinara i listopadnog drveća. Rezervat Crna reka obuhvata površinu od 60 ha. Nalazi se oko izvorišta Crne reke. U ovom rezervatu nalaze se posebne florističko-vegetacione vrednosti i veoma atraktivni elementi reljefa. 

Strogi prirodni rezervat je i Čalački potok, na kojem je izgrađeno akumulaciono jezero za napajanje Divčibara vodom. Čalački potok obuhvata površinu od 3 ha na kojoj raste mešovita šumska sastojina jele i bukve, sa mestimičnim stablima breze, smrče, belog i crnog bora i jarebike. 

Crna Kamenica protiče kroz klisuru izvanredne lepote, gradeći vodopade i virove, među kojima se izdvaja Vražji vir. Vražiji vir se nalazi u blizini Divčibara, na padinama uzvišenja Velika pleća. Obuhvata 29 ha na kojima se nalazi mešovita šumska sastojina belog bora, breze, bukve, jarebike, hrasta kitnjaka i drugih vrsta. 

Rezervat Zabalac nalazi se u izvorišnom delu reke Bela Kamenica, ispod vrha Zabala. Čista je sastojina breze, sa pojedinačnim stablima bukve, jele, crnog i belog bora.

Mapa Divčibara
Datum dolaska
Datum odlaska
Odrasli
Deca
Apartman
Vaš email

Rezervacija uspešno poslata!

Datum dolaska
Datum odlaska
Odrasli
Deca
Apartman
Vaš email